Da sam vito jablan drvo,
ja bih znao gde bih grane razlistao.
Na grudima moje mile,
gorske vile zlatokrile.
Kad se laste s juga vrate,
tu bi svoje gnezdo svile
i izlegle svoje mlade,
pokraj srca moje drage.
Da sam divlja ruža bela,
ja bih znala gde bih krišom procvetala.
Na jastuku moga Janka,
mog delije i junaka.
Dok nad gorom zora rudi,
mirisom ću da ga budim.
Kad otvori oči snene,
da ugleda prvo mene ...
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар