Pod krilom crnog leptira,
mala Sanvila zaspala.
Rusom se kosom pokrila
i lepog Jovu usnila.
Vetrom mu kosu mrsila,
oči mu rosom ljubila,
svojoj se sreći čudila.
A kad je zora svanula,
vila je suzom proklela,
što joj je Jovu otela.
Sad mrklim mrakom putuje
i svu noć gorom luduje,
u ranu zoru nestaje,
tu njeno carstvo prestaje.
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар