Translate

петак, 15. јул 2016.

BOŽE,DAJ MI SOKOLOVA KRILA

Bože,
daj mi sokolova krila,
da preletim preko brda i dolina.

Pretvori me u nisku dukata,
da se svijem dragoj oko vrata.

Rascvetaj mi jorgovana granu,
da nasloni na nju svoju glavu.

Nek miriše, nek zamnom uzdiše.

Ana San Snova Milinović

недеља, 23. март 2014.

MOJ DRAGANE VEDRI DANE


Oj, devojko moje milo lane,
jesu l' ono tvoje oči plave
il' se nebo s oblakom zadeva
vrh jablana pokraj moga sela ?

Moj dragane, o moj vedri dane,
to su dušo moje oči plave,
od kad sam te u srce utkala,
od neba sam oblake ukrala.

Kiše liju, nabujale reke
da poplave četri sela prete,
kad si sinoć na prelu zastao
i devojku drugu pogledao.

Ana San Snova Milinović

субота, 28. децембар 2013.

ZLATNI NEVEN (Miljo dušo)

Hajde ustaj Miljo dušo,
da zaliješ baštu,
zlatni neven procvetao
na celom salašu.

Evo idem draga nano,
cveće da zalijem
i sa rosom sa nevena
lice da umijem.

Upleteni žuti venčić
kad na glavu stavim,
zaigraće mom draganu
srce od ljubavi !

Ana San Snova Milinović

уторак, 01. октобар 2013.

FRUŠKOGORSKI MANASTIRI

Manastir Krušedol
Tri su bela procvetala cveta,
na proplanku, skrivenom od sveta,
u naručju kestenovog hlada,
kraj voćnjaka iznad vinograda.

Tri izvora, vrh zelene gore,
zvezde sjajne u njima se roje,
bistrom vodom putnike napoje,
nežnim glasom s anđelima zbore.

Tri bisera u niski đerdana,
nad đerdanom od sedefa grana
a na grani golubica spava.

Oluje su zapalile munje,
gromovi se s vetrovima jure
a vekovi u zaborav žure.

Sve što čovek stvori,
vreme lako briše,
oduvaju bure, speru plahe kiše,
al' ono što godine ne mogu da sruše
je beli cvetić ljubavi
i bistri izvor duše .

Ana San Snova Milinović
Manastir Hopovo

среда, 05. јун 2013.

SPUSTILO SE NEBO NA ORANjE




Spustilo se nebo na oranje,
da pomogne pšenici da raste
i nauči malo zlatno zrno,
kako brzo da postane klasje.

Doleteo vetar iz daljina,
zagrlio mlade vinograde
i šapnuo Milici na uvo,
da osmehom srce mi ukrade.

Rascvetao ruzmarin u bašti,
na prozoru bosiljak miriše,
a draga mi na ponoćnom nebu,
zvezdicama o ljubavi piše.

Ana San Snova Milinović

четвртак, 17. јануар 2013.

GOLUBICA

Golubice moja mila,
gde si svoje gnezdo svila ?
Tu na grani kraj prozora,
Jankovoga lepog dvora.

A kad Mesec zori javi,
da se budi i da sviće,
šakom žita on nahrani
goluždrave moje ptiće .

Zauzvrat ja ništa nemam,
što bih njemu mogla dati .
Samo nežnu pesmu gučem,
a Bog će sve da mu plati .

Ana San Snova Milinović

среда, 16. јануар 2013.

PTICA



Doletela ptica mala,
na moj prozor iz daleka,
ispod krila sakrila je
od jasmina beli cvetak.

Na dlan mi ga nežno spusti,
tiho šapnu njeno ime
i poruku jednu tajnu :
"Dušo, ne zaboravi me!"

Iz oka mi suza kanu
a cvet stavih pokraj srca
i poručih svojoj dragoj :
"Zauvek za tebe kuca !"

Ana San Snova Milinović

среда, 09. јануар 2013.

SUNCE ŽITO POZLATILO

Sunce žito pozlatilo
moba ga već kosi,
a moj dragi, duša moja,
prsten meni nosi.

Ja izvezla malu pticu,
na jastuk da stavi,
da mu svake noći peva,
o mojoj ljubavi.

Ispred kuće razgranala 
ruzmarina grana,
da dočeka moje svate
i moga dragana.

Ana San Snova Milinović


DA SAM MLAD BOSILJAK

Devojke iz etno grupe "Vizantijska zora" iz Istočnog Sarajeva
Da sam mlad bosiljak,
što u bašti raste,
nosio bi dragi,
mene uza se.
U košulji beloj,
srmom izvezenoj,
pokraj svoga srca,
drugoj namenjenog.
Da mirišem mirom,
gorim vatrom živom,
pred vratima raja,
od tog zagrljaja .

Ana San Snova Milinović
ETNO SASTAV "PROJA" BEOGRAD
https://www.facebook.com/media/set/?set=vb.1512712647&type=2

NAMRAČI SE VEDRO NEBO

Namrači se vedro nebo,
iznad Jankovoga dvora,
munja sevnu, grom udari 
u vrh zelenoga bora.

Probudi se mladi Janko,
iz najlepšeg prvog sanka :
" Šta je ovo , šta se zbiva ?
Grom u maju , to ne biva !"
A kad tamo , mesto groma,
crnokosa gorska vila,
pogledom je celo nebo 
i tri šume zapalila.

Pa prozbori tihim glasom
(a junaku duša strepi) :
"Gde si Janko krivorečo,
šta si reko sad se seti,
dok si mene ispod bora,
sve do jutra milovao
i skidao zvezde s neba,
večnu ljubav obećao !"

Nasmeja se junak Janko,
sa srca mu kamen pade,
širom penđžer otvorio,
zlatan prsten vili dade.

" Samo tebe dušo volim,
lepotice moja mila,
samo ti si meni ravna,
ta mi ljubav daje krila !
Ja se mlađan u boj spremam,
a kada se kući vratim 
i kad jesen sve pozlati
i severac venča goru,
ti ćeš moja žena biti,
kraljica u našem dvoru !"

Ana San Snova Milinović

ZORINA SESTRICA

Zorana 
Haljinu je sebi iskrojila,
Zoranica zorina sestrica.
Suncem tanak konac pozlatila,
od Meseca srmu pozajmila,
ružicama platno ukrasila,
pa se pita jedan mlad delija,
dal' na nebu ono sunce sija,
istočnica zora dal' svanjava,
il' je bela ruža procvetala ?

Ana San Snova


субота, 29. септембар 2012.

ČIJA LI SI LIVADICE MILA

Čija li si zelena livado,
što na tebi pase belo stado ?
Da si moja livadice mila,
pšenicu bih ovde posadila,
pa kad moba iz tri sela dođe,
među njima biće i moj Đorđe,
visok, tanak, ko jablan u gori,
kao da ga Bog za mene stvori .

Kad to čuo lepi junak Đorđe,
livadu je odmah uzorao,
pšenicu i ječam posejao
i dan i noć molio je nebo,
da pšenica rodi kao more
i da klasja bude ko talasa,
pa kad moba dođe iz tri sela,
među njima raspevana Jela,
pesmom dušu razgaliće svima,
za nju kuca srce u nedrima .

Da si moja livadice mila,
pšenicu bih ovde posadila,
svako zlatno zrno sakupila
i pogaču dragom umesila,
da nam kuća miriše ko duša
i smeh dečji svaki dan da slušam.

Ana San Snova

DESETERAC ZA SLOBODANA TRKULJU I MOĆNE BLOGERE

Slobodan Trkulja posle svog koncerta za "Bebe i decu" u Sava centru potpisuje mališanima autograme

Doletelo jedno jato malo,
u gorici kraj izvora palo,
bistrom vodom dušu okrepilo,
pa radosno pesmu zapevalo :

"Leteli smo mi po svetu svuda,
ne videsmo tolikoga čuda,
ko što ima u zemlji Srbiji,
gde su ljudi pitomi i mili.
U toj zemlji živi momče mlado,
lepo peva, note piše rado,
a u kaval kad tiho zasvira,
tad sve ljude ozari milina.
U očima zasijaju suze,
i toplina dušu im obuzme,
prema nebu svi podignu ruke
i pevaju uz te divne zvuke.
A anđeo kad tu pesmu čuje,
svojim krilom sve ih pomiluje,
iz oblaka padne kiša zlatna,
otvore se tad nebeska vrata,
blagoslov se po zemlji razlije,
ljudska duša uz Boga se svije..."

Ana San Snova Milinović

SOKA PLAVOOKA

Etno grupa "Vizantijska zora" iz Istočnog Sarajeva
Šta se ono u gorici plavi ?
Da l' su ono vilini đerdani,
il' je nebo zagrlilo goru,
il' jorgovan raste na izvoru ?

Nit' je nebo, niti su đerdani,
nit' je izvor, nit' su jorgovani,
već je ono vidarica Soka,
lepa Soka mila , plavooka,
bilje bere, dođe iz daleka,
da Jovanu nađe duši leka .

" Oj, devojko, zalud bereš bilje,
nežno smilje zeleno bosilje,
nije strela stigla dušu moju,
nit' jatagan u ljutome boju,
već tvoj osmeh i dva oka plava,
kad si mene jednom pogledala,
otad duša samo tebe sanja,
evo ima tri godine dana ."

"Oj, Jovane, moje milo janje,
ne berem ja smilje i bosilje,
već ja berem ruzmarin zeleni,
da okitim naše lepe svate,
pred kapiju moju kada svrate."

Ana San Snova Milinović


четвртак, 24. март 2011.

PORED SRCA MOJE DRAGE

        
Da sam vito jablan drvo,
ja bih znao gde bih grane razlistao.
Na grudima moje mile,
gorske vile zlatokrile.
Kad se laste s juga vrate,
tu bi svoje gnezdo svile 
i izlegle svoje mlade,
pokraj srca moje drage.
Da sam divlja ruža bela,
ja bih znala gde bih krišom procvetala.
Na jastuku moga Janka,
mog delije i junaka.
Dok nad gorom zora rudi,
mirisom ću da ga budim.
Kad otvori oči snene,
da ugleda prvo mene ...

Ana San Snova Milinović  

ROSA (Jelena)

 Jelena
Zagleda se mladi Mesec
u devojku crnokosu,
crnooku lepu Rosu.
Ne da Suncu osvanuti.
Ne da zori da se javi.
Ne da nebu da se plavi.

Zasadio lepu baštu,
od ružica i šafrana,
a od zvezda nanizao
niske srebrnih đerdana.
Iz dalekog jednog jednog luga
doneo je i slavuja,
da joj pesmom mesto njega,
kaže šta u srcu čuva.

Sastali se svi seljani
i gorštaci i doljani,
sakupili svoje blago,
svaki pastir jedno stado,
ispraznili sve ambare
i trapove i magaze,
pa po mrklom mraku gaze,
sve do vrha čarne gore,
gde mlad Mesec ima dvore.

"Oj, Meseče, gospodaru,
narav ti je malo preka,
al' dođosmo iz daleka,
da nam vratiš našu Rosu,
našu vilu crnokosu,
našu diku, naše lane,
što nam pesmom vida rane
i osmehom greje dušu
i suzama tera sušu .
Pomozi nam, sad nas spasi,
bez Rose smo siromasi ."

Rasrdi se Mesec mladi,
zbog Rose ga duša boli,
al' se nikad ne odbija
onaj ko te lepo moli.
Vrati njima lepoticu,
još im brdo srebra dade,
al' od tada svake noći,
devojkama uzdah krade.

Al', sve one da se zbroje,
nisu kao Rosa jedna......
Tako vam je mili moji
uvek kad je ljubav čedna....

Ana San Snova Milinović







PROLISTAĆU KAO DRVO

                        Prolistaću kao drvo,
                               divlje jabuke kraj puta,
                             da zastaneš u mom hladu,
                                   kad prolaziš tuda.

                                 Dotrčaću kao jagnje, 
                                     umiljato, milo,
                              pomazićeš mene nežno,
                                     stavićeš u krilo.

                                  Poteći ću kao izvor,
                                  ispod hladne stene,
                                dodirnuću tvoje usne  
                                  pre nego što kreneš.

                                  Doneću ti iz daljina,
                        daškom vetra miris ruzmarina,
                                znaćeš tada da oduvek
                                  moja ljubav ti si bila.

                                A kad sunce u cik zore
                                    probudi te snenu,
                                 zažalićeš što te jutro
                                 iz slatkog sna prenu.

                            Dok ti duša zamnom čezne 
                                 i srce me verno čeka,
                           u sve zbog tebe pretvoriću se,
                                al' ne umem u čoveka.

Ana San Snova Milinović  

SANVILA

                          
                           Kraj grma jasmina,
                                       sanak je usnila,
                                     mala šumska vila,
                                      po imenu Sanvila.

                             Tražeći svoje izgubljeno stado,
                          pastir zastade kraj mirisnog grma 
                                i od nežnih vilinih krila,
                          učini mu se da je beli cvet jasmina.

                            Prema njoj lagano pruži ruke 
                                i privi je na svoje grudi,
                                      nežno s ljubavlju,
                                    ko venčić od cveća,
                               da vilu iz sna ne probudi.

                                Al' vila je već budna bila
                                i nasmeja se vragolanka,
                           na usne mu stavi poljubac vreo 
                              i ruke sklopi oko vrata ....

Ana San Snova Milinović

NOĆNI VETAR

                              U šumskom gaju, kraj grma zove
                         vila je dragom venčić plela,
                         od ivanjskog nežnog bilja,
                            žutog smilja i bosilja.
                       Noćni je vetar gledao,
                            ruke joj svoje pružio,
                            u kosu zvezde upleo,
                             oči joj rosom umio,
                            jelek šapatom istkao,
                        osmeh joj s usana ukrao,
                           al' tugu iz srca nikada ...
                        U duši pastira, čežnja se roji,
                  ko zvezde na nebu u letnji suton.
                            Noćni ga vetar gledao,
                           oblakom Mesec sakrio,
                             poznate staze zameo,
                             u mračne gore zaveo,
                         zvuk frule u nedra sakrio,
                            šumskoj ga vili odneo,
                          uzdah joj s usana ukrao,
                          al' ljubav iz srca nikada ...

Ana San Snova Milinović
                        

SANVILA I LEPI JOVA

Pod krilom crnog leptira,
mala Sanvila zaspala.
Rusom se kosom  pokrila
i lepog Jovu usnila.

Vetrom mu kosu mrsila,
oči mu rosom ljubila,
svojoj se sreći čudila.

A kad je zora svanula,
vila je suzom proklela,
što joj je Jovu otela.

Sad mrklim mrakom putuje
i svu noć gorom luduje,
u ranu zoru nestaje,
tu njeno carstvo prestaje.

Ana San Snova Milinović

JUNAK JANKO I DEVOJKA STAMENA


Mrklim mrakom,
stazom nepoznatom,
u zlo doba gorom ide Janko.

Kosa mu je niz ramena pala,
na grudima dolja raskopčana,
na bedrima sablja raspasana.

Ljuto kune i proklinje Janko,
sve je zvezde s neba poskidao,
čarnoj gori grane pokidao 
i jazbine vučje preorao.

A ka da se umorio Janko,
dodirnu ga zvezda svojim zrakom 
i prozbori tiho , nežnim glasom :

"Šta je Janko, zlo i naopako?
Zašto si mi goru izlomio 
i sa neba zvezde pokidao ?
Koja tebe sad nevolja snađe,
u zlo doba ti u goru zađe ?

Znaš ti zvezdo moju tešku boljku,
imao sam Stamenu devojku,
još joj kose nisam milovao,
još joj usne nisam poljubio,
ni lepote njene nagledao,
ti je uze da ti bude sestra
i lepotom ukrasi nebesa.

Evo dajem svo carevo blago,
što me care za megdan darivo,
besne ate, moje lepotane,
jatagane, zlatom okovane,
ljute sablje u ognju skovane
i livade plodne uzorane
i mermerom dvore ozidane !
Evo uzmi , sve ti s voljom dajem,
vrati meni devojku Stamenu ."

Pogleda ga zvezdica Danica,
dahom mu je kosu posrebrila,
šapatom mu dušu zaledila :

"Šta će meni svo carevo blago,
jatagani, tvoji besni ati 
i livade puste udoline
i zidine i prazne avlije ?!
Drugu ćemo načiniti trampu!
Daj ti meni srce iz nedara,
ja ću tebi devojku Stamenu !"

Zaplaka se mladi junak Janko
i pred zvezdu na kolena pade :

Sve mi traži, sve ti s voljom dajem,
al' ne traži srce iz nedara,
davno ja sam njega izgubio,
za lepotom devojke Stamene ."

Nasmeja se zvezdica Danica,
poljubi ga u dva crna oka,
očešlja mu kosu raščupanu,
zakopča mu dolju poderanu,
opasa mu sablju raspasanu,
dade njemu devojku Stamenu,
osvetli im staze i bogaze,
da se sretno svome dvoru vrate.

Ana San Snova Milinović