sanak je usnila,
mala šumska vila,
po imenu Sanvila.
Tražeći svoje izgubljeno stado,
pastir zastade kraj mirisnog grma
i od nežnih vilinih krila,
učini mu se da je beli cvet jasmina.
Prema njoj lagano pruži ruke
i privi je na svoje grudi,
nežno s ljubavlju,
ko venčić od cveća,
da vilu iz sna ne probudi.
Al' vila je već budna bila
i nasmeja se vragolanka,
na usne mu stavi poljubac vreo
i ruke sklopi oko vrata ....
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар