divlje jabuke kraj puta,
da zastaneš u mom hladu,
kad prolaziš tuda.
umiljato, milo,
pomazićeš mene nežno,
stavićeš u krilo.
Poteći ću kao izvor,
ispod hladne stene,
dodirnuću tvoje usne
pre nego što kreneš.
Doneću ti iz daljina,
daškom vetra miris ruzmarina,
znaćeš tada da oduvek
moja ljubav ti si bila.
A kad sunce u cik zore
probudi te snenu,
zažalićeš što te jutro
iz slatkog sna prenu.
Dok ti duša zamnom čezne
i srce me verno čeka,
u sve zbog tebe pretvoriću se,
al' ne umem u čoveka.
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар